Gušterača

• žlijezda sa endokrinom funkcijom tj. funkcijom sa unutarnjim izlučivanjem hormona. (egzokrina funkcija tj. funkcija sa vanjskim izlučivanjem predstavlja lučenje različitih enzima i zato je usko vezana uz probavni sustav).
• Izlučuje hormone: inzulin, glukagon i somatostatin (ključni su za regulaciju glukoze, bjelančevina i lipida), a luče ih stanice koje su rezervirane upravo za lučenje hormona tj. langerhansovi otočići.
• BETA STANICE: 60% izlučuju inzulin
• ALFA STANICE: 25% izlučuju glukagon
• DELTA STANICE: 10% izlučuju somatostatin
• ostatak (5%) izlučuje pankreasni polipeptid

Inzulin

• hormon vezan uz obilje energije jer mi unosimo visokoenergetsku hranu (ugljikohidrate) u organizam i onda se on luči jer ima funkciju da se pohrani taj višak energije u glikogen (u jetri i mišićima) i da je pretvaraju u masno tkivo.
• Pojačava apsorpciju i pohranu glukoze u stanicama - Nosač je za glukozu iz krvi u tkiva
• Moždane stanice (do njih šećer može doći bez inzulina)

BOLESTI:

Neadekvatno lučenje inzulina:

• ako je glukoza u krvi niska, a nema kompenzacijskog mehanizma (kortizol, adrenalin i noradrenalin) nastaje hipoglikemijski šok koji se očituje kroz slabost, nesvjesticu, grčeve, kratkotrajne epileptičke napade pa čak i komu.
• kada je smanjen šećer, količina inzulina je mala pa se za energiju koristi mast osim u mozgu kojem je osnovna energija šećer.
• kada je glukoza u krvi jako velika potaknuto je lučenje inzulina (nakon obroka šećer je visok) i potiče se gušterača na lučenje inzulina i ti se ugljikohidrati iskorištavaju trenutno, a onaj suvišak se pohranjuje u obliku glikogena (molekula u kojoj se nalazi glukoza koja se pohranjuje u jetri i mišićima i u toku naše potrebe se on oslobađa) i taj šećer se pohranjuje u obliku masti

funkcija:

• regulira u svakom trenutku koja će se vrsta prehrambenih tvari iskorištavati za dobivanje energije
• stalno kontrolira finu regulaciju glukoze u krvi (kad mi unosimo ugljikohidrate, kad se puno luči inzulina tada se prvenstveno troši šećer kao prehrambeni proizvod, a kad gladujemo onda se troši rezerva glikogena, a ako još dalje gladujemo razgrađuju se masna tkiva)

Regulacija glukoze u krvi mora biti precizna jer svi organizmi ovise o šećeru.

• kada je glad dugotrajna mora se povećati glukoza u krvi i moraju se lučiti hormoni koji nam to omogućuju. Kora nadbubrežne žlijezde luči kortizol, ali on ne djeluje tako brzo, treba mu nekoliko sati do maksimalnog učinka, a srž nadbubrežne žlijezde luči adrenalin i noradrenalin koji djeluju brzo tj. brzo se povećava šećer u krvi, a onaj koji se luči pri jako dugotrajnom gladovanju je hormon rasta.

Glukagon

• ima suprotnu funkciju od inzulina, povećava glukozu u krvi. - Ima učinak par minuta.
• Kad se luči adrenalin i noradrenalin onda se luči i glukagon

Količina glukoze u krvi je važna jer je to jedina hranjiva tvar koju mozak, mrežnica oka i srčana ovojnica mogu iskorištavati u normalnoj količini da bi funkcionirali. Dok traje ravnoteža sve je u redu, ali kad se pojavi manjak ili višak nastupa bolest.

BOLESTI:

Šećerna bolest (Diabetes)

TIP l. - bolesnik je ovisan o inzulinu, nastaje zbog toga što je nekakav autoimuni proces uništio gušteraču i nema lučenja hormona jer su langerhansovi otočići uništeni. Postoji genetska predispozicija.

TIP 2. - bolesnik je neovisan o inzulinu. Kod pretilih osoba se javlja zbog pretjeranog uzimanja ugljikohidrata, energije.

• ima puno inzulina, a stanica se brani od prekomjerne najezde inzulina tako da smanji osjetljivost receptora, pa inzulin ne ostvaruje učinke jer glukoza ne može doći iz krvi u stanice.
• Terapija: mijenjanje prehrambenih navika (smanjen energetski unos), tjelovježba (za vrijeme mišićnog rada mišići mogu koristiti glukozu iz krvi bez nosača tj. inzulina), daju se povremeno lijekovi koji smanjuju glukozu u krvi (smanjuju produkciju glukoze u krvi)
• Događa se promjena na živcima, sporije reakcije - Bolesnicima se oči brzo mute
• Povećane krvne žile
• Klinička slika: pretjerano mokrenje, povećana glad i žed Povećana količina glukoze u krvi oštećuje ostala tkiva
• Dijabetičko stopalo: osobe postaju neosjetljive na udarce, ozlijeđuju se češće, podložni čestim infekcijama

Pretjerano lučenje inzulina

• nastaje pri adenomu (tumoru) langerhansovih otočića (pojačano stvaranje beta stanica koje pojačano luče inzulin)
• kad se količina glukoze u krvi smanji ispod 3-4 mmol/l jer se stvara previše inzulina i on odvodi sav šećer, to mozak prvi registrira, postaje razdražljiv i potiče se aktivnost živčanih stanica mogu se javljati halucinacije, nervoza, osobe ne mogu funkcionirati, drhte, obilno znojenje. Čim uzmu ugljikohidrat simptomi se smanje. Kad se jako smanji glukoza nastaju grčevi i gubitak svijesti.